KLASTERI KAO MODEL POVEZIVANJA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA U FUNKCIJI OŽIVLJAVANJA PRIVREDE SRBIJE

Autori članka: 
Marko Laketa, Luka Laketa
Godina izdavanja članka: 
2013
Broj u godini: 
2
Apstrak članka: 

Izvesti privredni oporavak zemlje u tranziciji nije nimalo lak zadatak. Promena sistema privređivanja zahteva korenitu promenu u svim aspektima poslovanja. Da bi se oporavila privreda jedne zemlje sigurno je neophodno pored ostalog povesti računa i o organizaciji malih i srednjih preduzeća. Samoinicijativno povezivanje ovih preduzeća u klastere je sigurno jedan od dobrih iskustava zemalja Evropske unije kao i zemalja u okruženju. To je pre svega funkcionalna povezanost koja proizilazi iz same potrebe malih i srednjih preduzeća. Klasteri sami po sebi nisu dovoljni za rešavanje slabosti poslovnog okruženja, ali ukoliko postanu deo strategije povećanja konkurentnosti mogu značajno pridoneti postizanju pozitivnih rezultata koje samostalne politike ne bi mogle postići. Udruživanje u klastere dovodi do povećanja konkurentnosti preduzeća članica zahvaljujući povećanju produktivnosti rada, usvajanju inovacija, razvoju nove tehnologije i usvajanju najnovijih standarda kvaliteta. Imajući u vidu da je razvoj klastera u Srbiji još uvek u ranoj fazi, kao i nivo konkurentnosti preduzeća, neophodno je značajnije uključivanje države u smislu stimulisanja udruživanja, stvaranja institucionalnog okvira i povoljnog poslovnog ambijenta za uspešan razvoj ovih procesa.